Ako ste ikada čuli nekoga da opisuje Norvežane, velika je šansa da se pojavila reč „hladni“. Ne razgovaraju mnogo sa nepoznatima, neće vas nužno pozdraviti u liftu, a započinjanje razgovora sa osobom pored vas u autobusu nije baš svakodnevna pojava.
Ali da li to zaista znači da su Norvežani hladni i nepristupačni?
Ne baš. Ono što nama ponekad izgleda kao hladnoća, u Norveškoj se mnogo češće doživljava kao poštovanje tuđeg prostora, privatnosti i mira.
Tišina nije neprijatna
U mnogim kulturama tišina između dve osobe ume da bude neprijatna. Osećamo potrebu da nešto kažemo, makar razgovarali o vremenu.
U Norveškoj tišina ne mora da se „popuni“.
Možete sedeti pored nekoga u vozu sat vremena bez razgovora i niko neće misliti da se dogodilo nešto čudno. Isto važi i za lift, autobusku stanicu ili čekaonicu.
Norvežani uglavnom neće započeti razgovor sa nepoznatom osobom samo zato što se nalaze jedno pored drugog. To ne znači: „Ne želim da pričam sa tobom“, već pre:
„Ne želim da ti smetam.“
Ovo je važna razlika koju mnogi stranci primete tek nakon određenog vremena provedenog u Norveškoj.
Lični prostor se shvata ozbiljno
Norvežani veoma cene ono što bismo na norveškom mogli nazvati privatliv – privatni život.
To se vidi i u svakodnevnim situacijama. Ljudi uglavnom ne postavljaju odmah veoma lična pitanja, ne osećaju potrebu da učestvuju u tuđim razgovorima i često će ostaviti malo više fizičkog prostora između sebe i drugih.
Čak postoji i poznata šala da Norvežanin na autobuskoj stanici bira mesto što dalje od ostalih putnika.
Naravno, to je preterivanje – ali kao i mnoge dobre šale, ima malo istine u sebi.
Za nekoga ko dolazi iz kulture u kojoj je sasvim normalno spontano pričati sa ljudima, pozvati nekoga na kafu nakon prvog upoznavanja ili pitati mnogo toga o njegovom životu, norveški način komunikacije može u početku delovati distancirano.
Ali šta se dešava kada ih upoznate?
Tu se slika često potpuno promeni.
Norvežani mogu biti rezervisani prilikom prvih susreta, ali kada se prijateljstvo razvije, ono često postaje veoma iskreno i stabilno.
Ne očekujte nužno deset novih prijatelja nakon prve nedelje. Društveni krugovi u Norveškoj ponekad se formiraju još tokom škole, fakulteta ili kroz posao i hobije, pa ulazak u njih može zahtevati malo vremena.
Ali kada vas neko pozove na hyttetur – vikend u planinskoj kućici – ili na večeru kod kuće, to često znači više nego obična formalna ljubaznost.
Posebno je zanimljivo da se Norvežani često mnogo lakše upoznaju kroz neku zajedničku aktivnost nego kroz klasično „hajde da se upoznamo“.
Planinarenje, skijanje, sport, volontiranje ili zajednički projekat mogu vrlo brzo srušiti početnu barijeru.
„Hvordan går det?“ nije samo prazna fraza
Jedna korisna stvar za učenike norveškog jeste da obrate pažnju na način na koji Norvežani postavljaju pitanja.
Hvordan går det? znači „Kako ide?“ ili jednostavno „Kako si?“.
Odgovor može biti:
Det går bra! – Dobro je!
Ali kada vas neko zaista poznaje, razgovori umeju da budu veoma otvoreni i iskreni. Norveška rezervisanost ne znači nužno površnost. Često je upravo suprotno: manje razgovora sa svima, ali dublji odnosi sa ljudima koji su vam bliski.
Alkohol i čuvena „norveška transformacija“
Postoji još jedan kulturni fenomen koji će mnogi stranci brzo primetiti.
Osoba koja je u petak popodne na poslu bila veoma tiha može u petak uveče postati najpričljivija osoba u društvu.
Norvežani se često šale na sopstveni račun zbog toga koliko alkohol može promeniti društvenu dinamiku. Zabave, studentska okupljanja i julebord – tradicionalne predbožićne proslave firmi – mogu izgledati prilično drugačije od ozbiljne svakodnevice.
Naravno, ne treba generalizovati, ali kontrast je dovoljno poznat da je postao deo brojnih norveških šala.
Dakle, jesu li Norvežani hladni?
Možda je bolja reč – rezervisani.
Norveška kultura jednostavno drugačije definiše ljubaznost. Umesto stalne komunikacije, ljubaznost može značiti da nekome ne smetate. Umesto deset površnih razgovora, više se ceni nekoliko stvarnih odnosa. Umesto spontanog ulaženja u nečiji privatni prostor, čeka se da druga osoba sama otvori vrata.
Zato, ako se preselite u Norvešku i osoba pored vas u autobusu ne započne razgovor, nemojte odmah zaključiti da vas ne voli.
Možda samo radi nešto što smatra veoma pristojnim:
ostavlja vas na miru.
