Subota je. Temperatura je nekoliko stepeni iznad nule, duva vetar i povremeno pada kiša.
Za mnoge ljude idealan plan bio bi: ćebe, kauč i dobra serija.
Za veliki broj Norvežana odgovor je sasvim drugačiji:
„Skal vi gå på tur?“ Hoćemo li u šetnju?
Ako želite da razumete norvešku kulturu, postoji jedna reč koju ćete pre ili kasnije morati da upoznate:
friluftsliv.
Doslovno bismo je mogli prevesti kao „život na otvorenom“, ali njen smisao je mnogo širi od običnog boravka napolju.
Šta zapravo znači friluftsliv?
Friluftsliv predstavlja ideju da je vreme provedeno u prirodi važan deo dobrog života.
Ne morate da budete profesionalni planinar. Ne morate da osvojite vrh planine niti da pređete dvadeset kilometara na skijama.
To može biti šetnja kroz šumu, nekoliko sati pored jezera, skijanje zimi, kupanje leti ili jednostavno kafa popijena napolju.
Važna je sama ideja izlaska iz kuće i povezivanja sa prirodom.
Norvežani često kažu:
Ut på tur, aldri sur.
Otprilike: „Kad si napolju u šetnji, nema lošeg raspoloženja.“
Rima se gubi u prevodu, ali poruka ostaje prilično jasna.
Loše vreme? Samo pogrešna odeća
Ako provedete dovoljno vremena u Norveškoj, gotovo sigurno ćete čuti još jednu rečenicu:
Det finnes ikke dårlig vær, bare dårlige klær.
„Ne postoji loše vreme, samo loša odeća.“
Kiša zato nije automatski razlog za otkazivanje plana.
Hladnoća takođe nije.
Deca provode mnogo vremena napolju tokom cele godine, a potpuno je normalno videti porodice koje šetaju, skijaju ili borave u prirodi i kada vreme nije naročito prijatno.
Taj odnos prema vremenskim uslovima u početku može biti malo neobičan nekome ko je navikao da proveri prognozu i odmah odustane čim vidi oblak.
U Norveškoj se češće proverava prognoza da bi se utvrdilo šta obući, a ne da li uopšte izaći.
„Gå på tur“ je gotovo posebna institucija
Reč tur čućete svuda.
Gå på tur može značiti otići u šetnju, na planinarenje, u prirodu ili jednostavno provesti neko vreme napolju.
Ponedeljkom na poslu nije neobično da vas neko pita:
Var du på tur i helga? Jesi li išao/la negde u prirodu za vikend?
I odgovor može biti čitava priča o planini, skijama, vikendici i sendviču pojedenom pored jezera.
Jer da – hrana je važan deo cele priče.
Tu dolazi još jedna veoma norveška stvar: matpakke, odnosno spakovan obrok, najčešće jednostavni sendviči koje ponesete sa sobom.
Dodajte termos sa kafom i dobili ste skoro savršen norveški izlet.
Priroda je veoma dostupna
Friluftsliv je lakše razumeti kada se pogleda sama Norveška.
Planine, šume, fjordovi, jezera i obala nisu nešto što postoji samo na turističkim razglednicama. Za mnoge ljude priroda je praktično deo svakodnevnog okruženja.
Uz to, važan deo norveške kulture je allemannsretten – pravo pristupa prirodi.
U najjednostavnijem smislu, ono omogućava ljudima da pešače i borave u velikom delu nekultivisanog zemljišta bez obzira na to ko je njegov vlasnik, uz obavezu da poštuju prirodu i određena pravila.
Zbog toga osećaj da priroda „pripada svima“ ima posebno mesto u norveškom društvu.
Friluftsliv počinje još u detinjstvu
Odnos prema prirodi ne razvija se tek u odraslom dobu.
Deca u Norveškoj veoma rano uče da boravak napolju nije aktivnost rezervisana samo za sunčane dane.
Postoje i friluftsbarnehager – vrtići u kojima deca veliki deo vremena provode napolju.
Kasnije dolaze školski izleti, skijanje, planinarenje i porodični vikendi u prirodi.
Zato mnogim Norvežanima odlazak na tur nije nešto za šta im je potrebna posebna motivacija. To je jednostavno deo života.
Od prirode do hytte
Sa friluftslivom je blisko povezana još jedna norveška ljubav: hytte.
Hytte je vikendica ili kućica, često na planini, u šumi ili blizu mora.
Ali ideja nije nužno luksuz.
Za mnoge Norvežane idealna hytte može biti upravo suprotno: jednostavna kuća, dobra knjiga, društvene igre, šetnja, skijanje i nekoliko dana daleko od svakodnevne gužve.
U zemlji koja je veoma digitalizovana i moderna, zanimljivo je koliko je jaka želja za povremenim povratkom jednostavnijem životu.
Možda je baš u tome tajna
Friluftsliv nije sport, takmičenje ni lista planina koje treba osvojiti.
To je više način razmišljanja.
Izađi napolje. Prošetaj. Udahni vazduh. Ponesi nešto da pojedeš. Ne čekaj savršeno vreme.
Možda zato nije neobično da Norvežanin nakon naporne nedelje ne kaže:
„Jedva čekam da ništa ne radim.“
Već:
„Jeg trenger en tur.“ Treba mi malo vremena u prirodi.
I kada jednom provedete nekoliko sati na norveškoj planini, uz termos kafe i pogled na fjord, postoji dobra šansa da ćete početi da razumete zašto.
